Povodom 100 godina srpskog vojnog vazduhoplovstva, na Batajničkom vojnom aerodromu održan je aeromiting.
Zahvaljujući Nikoli (@saburo) i Goranu (@sova), nas četrnaestak modelara smo imali mogućnosti da unesemo svoje modele, da bi malo popularizovali modelarstvo. Ja sam nosio model Republic P-47 Thunderbolt. U 7 sati ujutro smo se nalazili na ulazu u aerodrom. Stigao sam na vreme, ali zamalo da zakasnim. Iz pravca Pazove već su počeli sa zatvaranjem putnog pravca prema Batajnici, jedva sam uspeo da prođem. Saobraćajna policija nije htela da me pusti. Iako sam im pokazao model u autu, oni su tražili propusnicu. Na kraju ipak su me pustili. Što se propusnice tiče, to je bio kod Nikole, pošto su i oni preuzeli dan ranije, u subotu. Znači ušli smo na kapiji, i sa kolima smo otišli do šatora koji je bio obezbeđen za nas, modelare. Tamo smo povadili sve iz auta, i preparkirali smo ih iza hangara. Naš termin za letenje je bio od 09.00 do 09.40 . Ja nisam mogao da poletim model, jer još nije bilo sve naštelovano na daljinskom. Ali i od ostalih je par njih odustao, pa smo se dogovorili da oni, koji lete, nek izlete redovnih 8-10 minuta. Tako je i bilo...
U 10.00 časova je bio zvanični početak aeromitinga. Prvo je letela ultra laka avijacija, sledele su ih avione pilotske škole, a posle su dolazili oni, ozbiljni avioni, helikopteri.
Naroda, gledalaca je bilo jako puno. Na TV-u su pominjali brojku od 180.000.
Na sreću, oko našeg šatora je bila ograda, pa niko nije mogao da priđe blizu, na nebezbednu daljinu od modelaIz našeg šatora smo imali baš dobar pogled na nebo, ispred nosa su se odvijale akrobacije aviona. A kad su prilazili na plato, prolazili su dosta blizu. Taj osećaj je neopisiv. U svakom slučaju, svaka čast ovim pilotima. Imaju dobre avione, ali i muda da lete onako te avione. Sa kamerom sam snimao sve, fotke sam pokupio od ostalih...
Ručak smo imali obezbeđen u vojnom restoranu. Nekako svakog od nas je uhvatio neki deja vu, vezano za stare vojničke daneJedino što me nije baš oduševio, mada ni ostale modelare, a to je bila prašina. Protiv toga ne možete raditi ništa, osim ako odete bez modela. P-47 jadan je bio toliko prašnjav da se na kraju dana boja jedva prepoznala.
Na licu mesta smo malo očistili svoje modele, a kući je sledeo ono, detaljno čišćenje, brisanje. Negde posle 17h sam krenuo kući, mrtav umoran. Evo još par fotki. Kao što sam pisao, fotke nisam pravio ja...
Za sledeće fotke bi se zahvalio Draganu (@gizmo) ko mi je dao "dozvolu" da koristim njegove fotke. Inače i njegova firma je dodata među poslovni prijatelji bloga
Na kraj, kao šlag na tortu, izvol'te jedan snimak, kojeg je pravio isto Dragan, sa svojim oktokopterom
=====================================================================
Nincsenek megjegyzések:
Megjegyzés küldése