DHC-2 Beaver

 

DHC-2 Beaver od penastog materijala, od dobropoznatog proizvođača ST Model

Par reči o pravim avionima De Havilland Canada:

De Havilland Canada DHC-2 Beaver je jednomotorni visokokrilni avion za kratko uzletanje i sletanje (STOL) koji je razvio i proizveo De Havilend Kanada. Prvenstveno korišćen je za širok spektar uslužnih uloga, kao što su prevoz tereta i putnika, primena u vazduhu (zaprašivanje useva i prihranjivanje iz vazduha) i dužnosti civilnog vazduhoplovstva.

Ubrzo nakon završetka Drugog svetskog rata, de Havilend Kanada je odlučila da se orijentiše na civilne operatere. Na osnovu povratnih informacija pilota, kompanija je odlučila da zamišljena letelica treba da ima odlične STOL performanse, potpuno metalnu konstrukciju i da udovolji mnogim karakteristikama koje traže operateri aviona. Dana 16. avgusta 1947. godine izvršen je prvi let aviona koji je dobio oznaku DHC-2 Beaver. Aprila 1948. prvi proizvodni avion isporučen je Odeljenju za zemljište i šume Ontarija. Dabar Kraljevskog novozelandskog vazduhoplovstva (RNZAF) igrao je sporednu ulogu u čuvenoj Transantarktičkoj ekspediciji Commonvealth-a na Južni pol 1958. godine Sir Edmunda Hilarija.

Pored upotrebe u civilnim operacijama, Beaver je široko prihvaćen od strane oružanih snaga kao pomoćni avion. Vojska Sjedinjenih Država je kupila nekoliko stotina aviona; devet DHC-2 je još uvek u službi pomoćnog vazduhoplovstva SAD (Civilna vazdušna patrola) za potragu i spasavanje. Do 1967. godine, preko 1.600 Beavers-a je izgrađeno pre zatvaranja prvobitne proizvodne linije. Različiti avioni su prerađeni i unapređeni. Pored toga, izneti su različiti predlozi da se Beaver vrati u proizvodnju.

Svestranost i performanse Beaver-a doveli su do toga da je on bio preferirani avion pilota koji opslužuju udaljene lokacije na kanadskom severu, a istoričari vazduhoplovstva ga smatraju ikonom Kanade. Godine 1987. Kanadski odbor za stogodišnjicu inženjerstva proglasio je DHC-2 jednim od deset najboljih kanadskih inženjerskih dostignuća 20. veka. Kraljevska kanadska kovnica odala je čast ovom avionu na specijalnom izdanju kanadskog kvarta u novembru 1999. i na prigodnom zlatnom novčiću od 50 centi 2008. godine. Veliki broj i dalje funkcioniše u 21. veku, dok je alat i sertifikat tipa za Beaver stekao Viking Air koji nastavlja da proizvodi rezervne komponente i obnavlja primere tog tipa.

Izvor: Wikipedia

----------------------------------------------------------------------------------------

Ukratko, kako je ovaj avion završio u mojoj floti...

Prethodni dani su bili više nego interesantni. Kolega Goran iz Subotice mi je dao razloga za razmišljanje. On je kupio Thunderbolta pre par meseci, a od njega mi je preleteo i Decathlon. 

Pre par nedelja mi je nabacio ideju, da trgujemo opet. Nabrajao mi je nekoliko modela koje bi prodao ili bi ubacio u zamenu. Pošto takav dogovor teško može da se reši preko poruka, otišli smo do njega na kaficu i da vidim šta on to nudi. Ponuda jeste bila interesantna, ali što je on tražio u zamenu, e tu mi je trebalo par dana da razmislim. Naime, kad je Goran dolazio po Thunderbolt, onda je video Pilatus Pc-21. Već onda je rekao da mu se jako dopada. Sad je navalio da  hoće u zamenu.  Detalje ću da napišem u temi Pc-21. Sve u svemu, rezultat je bio da sam u petak Pc-21 postavio na radni sto, da povadim prijemnik, da ga pripremim za isporuku...

U subotu posle posla smo krenuli za Suboticu, da isporučimo Pilatusa i da pokupimo dogovorene modele koje su došli u zamenu. Među njima je bio i Beaver.

Ovaj model aviona je sa rasponom krila od 1510mm. 

Krila su od dva dela koja se relativno lako skidaju. Tri karbonske cevi spajaju krila, a za trup se fiksiraju pomoću patenta.

Prilikom skidanja/postavljanja krila treba da se skidaju i poluge flapsova jer je njihov servo u trupu, a obe strane su povezane na jedan servo

Ja sam postavio krila i ostaje namontiran jer mi je lakše skladištenje u radionici, a i u auto mi staje tako. Sa donje strane trupa je vratanca i komora za bateriju 3S 2200mAh

Iako je model od penastog materijala, odlična je izrada sa dosta detalja na sebi. Kapotaž od masivog pvc materijala, vratanca pilotske kabine si uznačene (ne otvaraju se). Goran, prethodni vlasnik aviona je dolepio imitacije nitnim, nalik pravog aviona Beaver

Prednja strana kapotaža je isto lepo odrađen, ubačen je detalj, imitacija zvezdastog motora

U krilima i na trupu su ugrađene i LED lampe, koji rade kad se uključi struja na modelu

Stajni trapovi su masivni, od aluminijuma, a imaju oblogu od penastog materijala

Poletna težina aviona je 1370g., što odgovara opisu proizvođača

Nakon sastavljanja, detaljnog pregleda, provere težine, težišta i nameštanja na daljinskom upravljaču, Beaver je bio spreman za test let

Test let sam obavio drugog vikenda oktobra meseca 2024. Meterološki uslovi su bili više nego idealni

Pošto ima flapsove, za poletanje je potrebno svega par metara. Pred prvi zaokret sam uvukao flapsove, nisam hteo da me iznenadi odmah nakon par sekundi leta.

U zaokretima zahteva asistenciju na kormilo pravca. Pri manjoj brzini ima tendenciju "uklizavanja", ne sme da se preteruje minimalna brzina, pogotovo ne u zaokretima

U vazduhu ponašanje je odličan, deluje vrlo realistično, a LED svetla samo dodaju celom izgledu. 

Na sletanje sam krenuo pod punim flapsovima i po potrebi sa malim dodavanjem gasa sa lakoćom i bez tenzije na pilota se sleće.

Preporučujem ga za letenje pri zalasku sunca, kada LED svetla još više dolaze do izražaja. 

U svakom slučaju iako ne volim avione od penastog materijala, i ovaj me je oduševio kako sa izgledom, tako sa letnim karakteristikama, sa ponašanjem u vazduhu

Do sad, dva puta sam ga nosio do livade, ispraznio je ukupno 6-7 baterija.