Long EZ Flymodel

 

Nastavak teme, uskoro...

DHC-2 Beaver

 

DHC-2 Beaver od penastog materijala, od dobropoznatog proizvođača ST Model

Par reči o pravim avionima De Havilland Canada:

De Havilland Canada DHC-2 Beaver je jednomotorni visokokrilni avion za kratko uzletanje i sletanje (STOL) koji je razvio i proizveo De Havilend Kanada. Prvenstveno korišćen je za širok spektar uslužnih uloga, kao što su prevoz tereta i putnika, primena u vazduhu (zaprašivanje useva i prihranjivanje iz vazduha) i dužnosti civilnog vazduhoplovstva.

Ubrzo nakon završetka Drugog svetskog rata, de Havilend Kanada je odlučila da se orijentiše na civilne operatere. Na osnovu povratnih informacija pilota, kompanija je odlučila da zamišljena letelica treba da ima odlične STOL performanse, potpuno metalnu konstrukciju i da udovolji mnogim karakteristikama koje traže operateri aviona. Dana 16. avgusta 1947. godine izvršen je prvi let aviona koji je dobio oznaku DHC-2 Beaver. Aprila 1948. prvi proizvodni avion isporučen je Odeljenju za zemljište i šume Ontarija. Dabar Kraljevskog novozelandskog vazduhoplovstva (RNZAF) igrao je sporednu ulogu u čuvenoj Transantarktičkoj ekspediciji Commonvealth-a na Južni pol 1958. godine Sir Edmunda Hilarija.

Pored upotrebe u civilnim operacijama, Beaver je široko prihvaćen od strane oružanih snaga kao pomoćni avion. Vojska Sjedinjenih Država je kupila nekoliko stotina aviona; devet DHC-2 je još uvek u službi pomoćnog vazduhoplovstva SAD (Civilna vazdušna patrola) za potragu i spasavanje. Do 1967. godine, preko 1.600 Beavers-a je izgrađeno pre zatvaranja prvobitne proizvodne linije. Različiti avioni su prerađeni i unapređeni. Pored toga, izneti su različiti predlozi da se Beaver vrati u proizvodnju.

Svestranost i performanse Beaver-a doveli su do toga da je on bio preferirani avion pilota koji opslužuju udaljene lokacije na kanadskom severu, a istoričari vazduhoplovstva ga smatraju ikonom Kanade. Godine 1987. Kanadski odbor za stogodišnjicu inženjerstva proglasio je DHC-2 jednim od deset najboljih kanadskih inženjerskih dostignuća 20. veka. Kraljevska kanadska kovnica odala je čast ovom avionu na specijalnom izdanju kanadskog kvarta u novembru 1999. i na prigodnom zlatnom novčiću od 50 centi 2008. godine. Veliki broj i dalje funkcioniše u 21. veku, dok je alat i sertifikat tipa za Beaver stekao Viking Air koji nastavlja da proizvodi rezervne komponente i obnavlja primere tog tipa.

Izvor: Wikipedia

----------------------------------------------------------------------------------------

Nastavak teme, sledi...

Pawnee Brave

 

Pawnee Brave je proizvod dobropoznatog proizvođača E-flite

Pošto se radi radi o skala modelu, evo par reči o pravim avionima 

Piper Pa-36 Pawnee Brave:

Pajper PA-36 Pavnee Brave je američki jednomotorni, niskokrilni poljoprivredni avion sa elisnim pogonom iz 1970-ih koji je izgradila Pajper erkraft.

PA-36 je prvi put najavljen 1972. godine kao nova verzija PA-25 Pavnee sa snažnijim motorom Continental Tiara 6-285 od 285 KS. Avion je imao novo krilo sa uklonjivim prednjim ivicama; poboljšan sistem ventilacije i grejanja; "Safoam" jedinjenje protiv prskanja u rezervoarima za gorivo; i veći standardni rezervoar od 30 ft³ (0,85m³). Opcioni rezervoar od 38 ft³ (1,08 m³) je takođe bio dostupan. Tip je ušao u službu 1973. godine.

Godine 1977. postala je dostupna nova verzija sa motorom Licoming IO-540-K1G5 od 300 KS (224 kV). Novi model je nazvan PA-36 Pavnee Brave 300, dok je originalni avion preimenovan u PA-36 Pavnee Brave 285. Godine 1978. Brave 300 je postao standardni model i predstavljen je još jedan snažniji model, PA-36 Brave 375 sa motorom Licoming IO-720-D1CD od 375 KS (280 kV).

Godine 1981. Pajper je prodao prava na dizajn kompaniji VTA Incorporated, koja je plasirala dve verzije iz 1982. sa motorima od 375 KS i 400 KS (298 kV) kao Nev Brave 375 i Nev Brave 400, respektivno. Sagradio je ukupno 150 novih hrabrih do 1987. godine.

U oktobru 1997. prava su dodeljena kompaniji The Nev Piper Aircraft, Inc.

Izvor: Wikipedia      

Ukratko, kako je ovaj avion završio u mojoj floti...

Prethodni dani su bili više nego interesantni. Kolega Goran iz Subotice mi je dao razloga za razmišljanje. On je kupio Thunderbolta pre par meseci, a od njega mi je preleteo i Decathlon. 

Pre par nedelja mi je nabacio ideju, da trgujemo opet. Nabrajao mi je nekoliko modela koje bi prodao ili bi ubacio u zamenu. Pošto takav dogovor teško može da se reši preko poruka, otišli smo do njega na kaficu i da vidim šta on to nudi. Ponuda jeste bila interesantna, ali što je on tražio u zamenu, e tu mi je trebalo par dana da razmislim. Naime, kad je Goran dolazio po Thunderbolt, onda je video Pilatus Pc-21. Već onda je rekao da mu se jako dopada. Sad je navalio da  hoće u zamenu.  Detalje ću da napišem u temi Pc-21. Sve u svemu, rezultat je bio da sam u petak Pc-21 postavio na radni sto, da povadim prijemnik, da ga pripremim za isporuku...

U subotu posle posla smo krenuli za Suboticu, da isporučimo Pilatusa i da pokupimo dogovorene modele koje su došli u zamenu. Među njima je bio i Pawnee Brave

Ovaj mališan ima:

- raspon krila: 1225mm 

- dužinu trupa: 985mm

- poletna težina: 1.310g.

Motor: E-flite BL15 750kV
ESC: E-flite 30A
Servo: 4x E-flite 9g.

Elisa:
Baterija: LiPo 11,1V 3S 2200mAh

Goran ga je prefarbao i dodao je neke detalje, nalepio registarse oznake...

Pošto je model BNF (Bind and fly), čak i prijemnik je ostao u njemu. Pošto ja koristim Futaba prijemnike, njega sam prvo zamenio

Izmerio sam model, sa baterijom 3S 2200mAh je 1.310g. 

Prvo razočarenje je bio kad sam namestio sve, uključio sam svetla na njemu i primetio sam da na desnom krilu ne svetli ni zeleno poziciono svetlo, a ni beli LED u napadnoj ivici desnog krila. Tu je počela popravka...

Skinuo sam poklopce LED dioda, zeleni sam uspeo da zamenim, imao sam na stanju, a beli je većeg prečnika, moraću da kupim negde. Pošto je avion od penastog materijala, jedini pristup LED-ovima je da se malo raseče površina krila. 

Pošto u Bečeju nisam našao LED potrebne veličine, preko interneta sam naručio, i stigao mi za sutradan. Tek narednog vikenda sam imao vremena da ga ugradim

Prečnik fabričke LED diode je bio 8mm ali sam našao u ponudi samo od 10mm. Na sreću, penasti matrerijal se lako seče, pa sam uspeo da ga spustim malo u napadnu ivicu. Kad je bilo sve gotovo vratio sam isečeni deo i nalepio sam poklopac koji štiti LED diodu

Prijemnik sam ugradio na svoje mesto, proverio sam sve još jednom

Samim tim, avionče je bio spreman za prvi let u mojoj floti

U nedelju popodne smo izašli do hipodroma. Taman je i vetar stao

obavezna fotka pred poletanje

Malo sam se iznenadio kad je pri ubrzanju krenuo naglo nalevo. znači zahteva ozbiljnu asistenciju na kormilo pravca. Lako poleće, ali i podloga je sad idealna. 

Pri letu ponašanje je pravo pozitivno razočarenje. Znači jako, jako lepo leti, lepo prati zadatu putanju pri zaokretima

Kao na zemlji, tako i u vazduhu izgleda realistično, pogotovo sa LED diodama na krilima. može jako lepo da se uspori, mada u zaokretima ne sme da bude premala brzina. Ja sam se zadovoljio sa brzinom u vazduhu na 50-60% gasa. Akrobacije nisam probao, realno, ovaj model i nije za to. Što se tiče jačine motora, sigurno može da napravi loop ili neki roll.

Pošto nema flapsove, Goran mi je rekao da je malo brz pri sletanju. Ja bih rekao da je brzina idealna sa kojom se sleće. Što se tiče flapsova, opciono mogu da se ugrade. Na krilu su urađenje komore za servoe, poklopci su isto na mestu, čak i mesto servo horna je izrađen, samo treba našrafiti, a servoe ugraditi.

Lično, nisam ljubitelj aviona od EPP pene, ali ovaj je prevazišao moja očekivanja. No, ne treba zaboraviti da se radi o E-flite proizvodu, od kojih ni jedan avion nema greške. Kod svake baterije, nakon pet minuta letenja kad je zapištila štoperica, krenuo sam na sletanje. Zaokret, sletanje, taksiranje sve ukupno skoro šest minuta. Proverio sam jačinu baterije, koliko je ostalo u ćelijama, i još jednom sam se prijatno iznenadio, kad sam pročitao brojke 48-52%.

Pošto ovaj mališan ima u sebi ugrađene LED trake za noćno letenje, taman pre nego što sam spakovao sve u auto, poleteo sam ga i u sumraku

Sasvim novo iskustvo za mene, ovaj mi je prvi takav avion da ima opciju i za noćno letenje. Pravi doživljaj bi bilo da ga letim u mraku, ali to ovde na hipodromu ne bi smeo. Za to treba više prostora, bez drveća u blizini. Pogotovo što još nemam iskustvo u tome. 

Jako treba da se obrati pažnja u zaokretima. morate stalno imati u glavi u kojem je položaju avion. Pri sletanju jako puno pomažu LED diode u napadnim ivicama krila.

Sve u svemu, više nego zadovoljan sam sa modelom. ALi kako sam već i napisao, na neki način sam i očekivao, čim znam da se radi o E-flite-ovom proizvodu. 
Tog dana, drugog vikenda oktobra je ispraznio četiri baterije, od kojih jedan u sumraku.

Nastavak teme, sledi...